Ostrvo Mljet: Rajski Kutak Jadrana koji Oduzima Dah

Postoje mesta koja ostaju urezana u sećanje ne zbog bučnih zabava ili raskošnih hotela, već zbog čiste, netaknute lepote koja govori duši. Ostrvo Mljet je upravo takvo mesto. Svojevrsni biser Jadrana, koji svojim posetiocima nudi jedinstvenu kombinaciju prirodnih čuda, drevne istorije i teško opisivog osećaja mira. Ovo je priča o ostrvu koje ne samo da treba posetiti, već ga je potrebno doživeti.

Prvi susret: Plovidba ka začaranom svetu

Prilazak ostrvu Mljet morem je doživljaj sam za sebe. Kao da vreme usporava dok se jedrilica ili brodić polako približava obali. Već pri ulasku u vode Nacionalnog parka, jasno je da se nalazite na posebnom mestu. Zrak je prošaran mirisima borove šume, smilja i lavande, a oko vas se širi panoramski pogled na beskrajno plavetnilo mora i bujnu zelenilu ostrva.

Voznja brodom ka unutrašnjosti ostrva, prema čuvenim jezerima, traje tek nekoliko minuta, ali svaki trenutak je prilika za uživanje. Pažljivi posetioci će sa desne strane primetiti skromne vile usidrene uz obalu, delove koji nisu pretrpani gradnjom, što doprinosi osećaju autentičnosti. Sa leve strane, u daljini, nazire se nešto veće naselje, važno čvorište koje povezuje ovo prirodno blago sa svetom.

Srce Mljeta: Veliko i Malo jezero

Ono što Mljet čini jedinstvenim jeste njegova jezera. Veliko i Malo jezero, smeštena u zapadnom delu ostrva, predstavljaju fenomen koji oduzima dah. Ova jezera, koja su nastala pre više od 10 000 godina nakon ledenog doba, zapravo su slana, povezana sa morem uskim kanalima. Ova jedinstvena kombinacija poluslanog jezera i slanog mora, okruženog gustim šumama, daje poseban šmek celom području.

Voda u jezerima je toliko čista i prozirna da se može videti svaki kamenčić na dnu. Zabranjen je ribolov, što je doprinelo očuvanju ekosistema, a posledica toga je da se ribe slobodno kreću, gotovo ih je moguće uhvatiti rukom. Ovo je pravi raj za ljubitelje prirode i snorkelinga.

Okolina jezera uređena je sa pažnjom. Svuda postoje dobro označene staze za pešake, bicikliste i planinare, omogućavajući posetiocima da istražuju svaki kutak ovog prelepog krajolika. Organizovan je i prevoz autobusima za one koji ne žele da pešače, iako je prava šteta propustiti priliku da se uživa u mirisima šume i zvucima prirode tokom šetnje.

Ostrvce Svete Marije: Simbol Mljeta

U sred Velikog jezera nalazi se mali, ali izuzetno značajan oaziš - ostrvce Svete Marije. Na njemu se nalazi benediktinski samostan i crkva posvećena Svetoj Mariji, čija istorija seže u XII vek. Ovaj kompleks predstavlja simbol ostrva Mljet i njegove bogate duhovne istorije.

Samostan je tokom vekova prolazio kroz brojne transformacije. Prvobitno izgrađen u XII veku, u XIII i XIV veku je nadograđen sprat, a u XV i XVI veku dograđeno je predvorje. Zvonik je, zbog stalne opasnosti od gusarskih napada, pretvoren u obrambenu kulu. Nažalost, burna istorija je ostavila trag - više se rušilo i pljačkalo nego što se ulagalo u njegovo održavanje. Od nekada bogate opreme crkve i samostana sačuvalo se vrlo malo predmeta.

Danas, iako donekle oštećen vremenom i ljudskim nemarom, samostan i dalje stoji ponosno, podižući se iz vode kao nemi svedok prošlosti. Poseta ovom ostrvcu je kao putovanje kroz vreme. Dvorište iz XVI veka iako još uvek čeka potpunu restauraciju, odiše arhajskom lepotom. Ulazak u crkvu, gde se oseća miris starog drveta i kamena, ostavlja dubok utisak.

Homerska legenda: Mljet kao dom nimfe Kalipso

Arkadijska lepota ostrva Mljet bila je poznata još u antici. Čuveni grčki pesnik Homer u svom epskom delu "Odiseja" opisuje ovaj, po mnogima najlepši otok na Mediteranu. Prema Homeru, Odisej, mitski kralj Itake, na povratku iz Trojanskog rata doživeo je brodolom na stenama blizu ostrva Ogigije. Napola mrtav, doplivao je do pećine gde je pao u ruke otočkoj nimfi Kalipso, kćeri boga Atlanta.

Iako ne postoje materijalni dokazi postojanja Odiseja ili Kalipse, legenda je duboko ukorenjena u lokalnom folkloru. Smatra se da se Odisejeva pećina, mesto gde se Odisej sklonio, nalazi ispod Babinog polja na južnoj strani ostrva. Ova pećina, koju lokalni stanovnici zovu "Jama", ima dva ulaza - sa mora i sa kopna. U stvari, radi se o tunelu širokom 4-5 metara, koji su kroz vekovi koristili lokalni ribari kao sklonište od južnih vetrova.

Prema legendi, Očaran lepotom ostrva i zaljubljen u nimfu Kalipso, Odisej je na Mljetu proveo punih sedam godina, pre nego što je, na insistiranje bogova, bio pušten da se vrati kući. Ova priča dodaje sloj magije već tako mističnom ostrvu.

Život na ostrvu: Polače i Pomena

Glavna naselja unutar Nacionalnog parka su Polače i Pomena. Polače, smešteno u zaštićenom zalivu, je ribarsko mesto koje služi kao glavna luka za jedrilice i turiste. Ime je dobilo po rimskoj utvrdi (palata), čiji ostaci i danas stoje na zapadnom izlazu iz mesta. U vreme Dubrovačke republike, ova utvrda bila je ključna za odbranu.

Pomena je manje naselje, takođe okrenuto moru, sa jednim hotelom koji služi kao smeštajna osnova za posetioce parka. Oba mesta odišu autentičnom mediteranskom atmosferom, sa kućama građenim od kamena, uskim uličicama i gostoljubivim stanovništvom.

U Polačama se nalazi i čuveni restoran "Melita", nazvan po starom rimskom imenu za Mljet. Iako poznat po dalmatinskoj kuhinji, posetioci treba da budu svesni da cene mogu biti nešto više u odnosu na kopno, s obzirom da se sve mora dopremati brodovima. Međutim, iskustvo večere uz more, uz zvuke talasa i pogled na osvetljene jedrilice, neprocenjivo je.

Pravi užitak je naručiti jastoga - konobar će ga ispred vas izvaditi iz akvarijuma i odnetti kuharu. Svježina je garantovana. Naravno, važno je napomenuti da je pametno uvek imati sa sobom bocu vode, naročito tokom vrućih letnjih dana provedenih u šetnji i istraživanju.

Priroda i očuvanje: Zašto je Mljet nacionalni park

Proglašenje Mljeta za Nacionalni park 1960. godine bilo je ključno za očuvanje njegove jedinstvene prirode. Ovo je sprečilo neplansku gradnju i sačuvalo područje od pretrpanosti koji pogada mnoga druga turistička odredišta.

Ostrvo je prekriveno gustim šumama bora i hrasta crnike, što ga čini jednim od najzelenijih ostrva Jadrana. Ova bujna vegetacija nastala je nakon više požara u daljoj prošlosti, koji su prorijedili prvobitne hrastove šume. Ekosistem je osetljiv, a uprava parka vodi računa o njegovom očuvanju.

Zanimljivost ostrva je i problem sa mungosima. Početkom 20. veka, na Mljetu je bilo veliko prisustvo otrovnih zmija. Kako bi se rešio ovaj problem, 1910. godine iz Indije je uveženo nekoliko mungosa, životinja koja se hrani zmijama. Mungosi su uspešno istrebili zmije, ali su, ostavši bez prirodne hrane, počeli da napadaju perad i guštere, nanoseći štetu lokalnom ekosistemu. Pokušaji da se mungosi istrebe nisu u potpunosti uspeli, a danas se mogu videti kako se hrane čak i grožđem i smokvama.

Kako doći i najbolji saveti za posetu

Najlakši i najudobniji način da se dođe do Mljeta je kombinacija automobila i trajekta. Glavna trajektna linija povezuje Mljet sa kopnom preko Prapatna na poluostrvu Pelješac. Prapatno nije naselje, već uvala u kojoj je izgrađena trajektna luka. Tokom letnje sezone, veza je učestala, iako se može desiti da trajekt bude prepun.

Dok čekate trajekt, savršena prilika je da obiđete obližnji Ston, poznat po svojim ogromnim zidinama, koje su najduži fortifikacijski sistem u Evropi posle Kineskog zida, i po solani koja radi na tradicionalan način još od vremena Dubrovačke republike.

Trajektom stižete do Sobre, luke na severnoj obali Mljeta. Od Sobre do Nacionalnog parka vodi asfaltirani put koji se proteže kroz prelepe pejzaže ostrva. Takođe, postoje i autobuske linije koje povezuju razne delove ostrva.

Najbolje vreme za posetu je od maja do septembra, mada su jun i septembar posebno prijatni zbog blažih temperatura. Za one koji žele mir i tišinu, izbegavanje vrhunca sezone u julu i avgustu može biti dobar izbor.

Zaključak: Povratak duši

Ostrvo Mljet nije samo turistička destinacija; to je iskustvo. To je mesto gde se vreme zaustavlja, gde se ritam života usklađuje sa ritmom prirode. Bilo da provodite dane šetajući šumskim stazama, plivajući u smaragdnim vodama jezera, istražujući drevne samostane ili jednostavno sedeći u restoranu i uživajući u pogledu na zalazak sunca, Mljet će vam ponuditi ono što je najpotrebnije - povratak sebi.

Kao što je jedan od posetilaca rekao, fotografije sa Mljeta su "melem za dušu, pogotovu u jesenje kisno beogradsko veče". Ostrvo ostavlja takav trag da se kartica za Nacionalni park čuva ne kao suvenir, već kao podsetnik da se u roku od godinu dana treba vratiti i ponovo oploviti ovo čarobno ostrvo, videti kako izgleda obala na drugom kraju i posvetiti mu malo više vremena. Jer, jednom kada ga dotaknete, Mljet će vas pozivati da mu se ponovo vratite.