Kako se pripremiti i položiti stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu (BZR): Kompletan vodič

Stručni ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu predstavlja ključni korak za sve koji žele da se profesionalno bave ovom važnom oblastí. Iako se mnogima čini kao veliki izazov, adekvatnom pripremom i poznavanjem procedure može se uspešno savladati. Ovaj članak će vam pružiti sveobuhvatan uvid u proces prijave, pripreme i samog polaganja, zasnovan na iskustvima brojnih kandidata.

Struktura ispita: Šta vas tačno očekuje?

Stručni ispit je podeljen na pet jasno definisanih delova, a celokupna procedura traje nekoliko sati. Razumevanje ove strukture je prvi korak ka uspehu.

Prvi deo obuhvata poznavanje domaćeg zakonodavstva. Ispitivačice su prema iskustvima kandidata veoma korektne i spremne da pomognu. Ovde se izvlače tri pitanja, najčešće iz oblasti Zakona o radu, zdravstvenog i penzijskog osiguranja. Nije potrebno učiti napamet datume i sitne detalje, već razumeti suštinu i osnovne principe.

Drugi deo ispituje poznavanje međunarodnih pravnih izvora i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Pitanja se mogu ticati Konvencije 155 ili 161, Direktive 89/391, obaveza poslodavaca i zaposlenih prema zakonu. Kao i u prvom delu, ispitivačice vrednuju razumevanje teme.

Treći deo je pismeni zadatak - izrada akta o proceni rizika za određeno radno mesto. Dobijate listu opasnosti i štetnosti, prazne papire i imate oko dva sata vremena. Ključno je napisati opis posla i tehnološkog procesa, identifikovati opasnosti, primeniti odabranu metodu procene rizika (npr. Kinney metodu) i doneti zaključak da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili ne, uz predlog mera.

Četvrti deo je usmena odbrana procene rizika. Ne branite nužno upravo onu procenu koju ste napisali, već izvlačite pitanja iz šire oblasti procene rizika. Ispitivačica postavlja pitanja o načinu procenjivanja, izmenama akta, sadržini zaključka i slično.

Peti deo, koji mnogi smatraju najzahtevnijim, ispituje poznavanje pravilnika. Ispitivač postavlja pitanja iz glave, a obuhvaćeni su svi pravilnici navedeni u programu. Ovde je bitno znati suštinu, a ne nužno sve detalje i brojke napamet, iako se neke ključne vrednosti (kao granične za buku ili vibracije) zaista očekuje da se znaju.

Kĺjučne teme i najčešća pitanja na ispitu

Na osnovu iskustava kandidata, mogu se izdvojiti određene teme koje se češće pojavljuju.

U okviru procene rizika česta su pitanja: na čemu se zasniva procena rizika, koja lica vrše procenu, šta sve sadrži akt o proceni rizika, u kojim slučajevima se vrše potpune ili delimične izmene akta, te šta sadrži zaključak procene.

Što se tiče pravilnika, posebnu pažnju treba posvetiti sledećim oblastima:

• Pravilnik o bezbednosti mašina (znak usaglašenosti, deklaracija, tehnička dokumentacija).
• Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova (građevinska mehanizacija, skele, elaborat o uređenju gradilišta).
• Pravilnik o opštim merama zaštite od opasnog dejstva električne struje (dokumentacija za rad, mere zaštite).
• Pravilnik o izlaganju buci i vibracijama (granične i akcione vrednosti).
• Pravilnik o izlaganju hemijskim materijama (definicije, primena principa prevencije).
• Pravilnik o izlaganju azbestu i eksplozivnim atmosferama (zone, mere zaštite).
• Pravilnik o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima. Ovde je važno razumeti da se ciljani lekarski pregled upućuje zaposlenog upravo na osnovu utvrđenih štetnosti u proceni rizika, a cilj je da se ciljano ispita uticaj tih specifičnih štetnosti na zdravlje.

Važno je napomenuti da su neki pravilnici, kao što je onaj o šumarstvu, izbačeni iz programa, dok se neki drugi (npr. o hemijsko-tehnološkim procesima) retko pitaju.

Praktični saveti za pripremu i dan ispita

1. Organizujte svoje učenje: Ne pokušavajte da naučite sve napamet. Fokusirajte se na razumevanje koncepata. Za opšti deo dovoljno je dobro pročitati zakone. Za pravilnike, izdvojite ključne tačke, definicije i brojčane vrednosti koje se ne mogu izvesti logikom.

2. Vežbajte procenu rizika: Ovo je možda najvažniji deo pripreme. Pronađite na internetu opise različitih zanimanja (stolar, električar, vozač, medicinska sestra) i vežbajte pisanje opisa posla, identifikaciju opasnosti i primenu Kinney metode. Obavezno vežbajte donošenje zaključka - da li je radno mesto sa povećanim rizikom i koje mere (lekarski pregledi, obuke, lična zaštitna sredstva) iz toga proizilaze.

3. Koristite pouzdane izvore: Osnovni izvor su propisi objavljeni u "Službenom glasniku". Mnogi kandidati koriste i priručnike kao što je onaj izdavča "Tehpro", ali je neophodno proveriti da li su u skladu sa važećim propisima. Skripte sa foruma mogu biti od pomoći, ali treba ih uzeti sa rezervom jer mogu biti zastarele.

4. Na dan ispita: Budite opušteni i pouzdani u svoje znanje. Ispitivači su, prema brojnim iskustvima, korektni i spremni da vas usmere ako zapnete. Govorite glasno, jasno i pokušajte da budete što konkretniji. Ako ne znate tačan odgovor, pokušajte da ga zaključite ili objasnite ono što znate o široj temi. Apsolutno je bolje reći nešto nego ćutati.

5. Šta je dozvoljeno poneti: Na pismeni deo (procenu rizika) dozvoljeno je poneti i koristiti sopstvenu listu opasnosti i štetnosti kao podsertnik, kao i metodu za procenu rizika po sopstvenom izboru. Međutim, nije dozvoljeno koristiti gotove primere procena, telefone ili druge sveske. Nadzor varira, ali rizik od diskvalifikacije postoji.

Šta ako padnete deo ispita?

Ovo je česta dilema. Ako položite prva dva dela (opšti deo) i pismenu procenu rizika, a padnete na usmenom delu (odbrani procene i/ili pravilnicima), sledeći put polažete oba dela drugog dijela ispita (usmenu procenu i pravilnike) uz plaćanje 50% troškova. Ako padnete samo na pravilnicima a položite usmenu procenu, sledeći put polažete samo pravilnike. Uvek je najbolje direktno proveriti proceduru u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.

Zaključak: Ispit je izvodljiv!

Iako zahteva ozbiljan angažman i sistematsku pripremu, stručni ispit za BZR nije nedostižan. Kĺjuč je u strategijskom pristupu: razumevanju strukture ispita, fokusiranju na suštinu a ne na bespotrebne detalje, te kontinuiranoj vežbi procene rizika. Iskustva prethodnih kandidata jasno pokazuju da su ispitivači tu da procene vaše znanje, a ne da vas obore na trikovima. Korišćenje ciljanih lekarskih pregleda kao jedne od mera zaštite koja proističe iz dobro urađene procene rizika samo je jedan od primera kako teorijsko znanje treba da bude povezano sa praktičnom primenom. Uz upornost i dobru pripremu, polaganje ovog ispita može biti samo formalnost na putu ka uspešnoj karijeri u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.